Osnovne tehnike joge

Asane su joga položaji. One deluju tako što razgibavaju i jačaju telo, bude i podstiču pranu (životnu energiju), pročišćavaju nadije (energetske tokove) i jačaju nervni sistem. Izvode se postupno i pažljivo, bez velike upotrebe sile. 

Pranajame su tehnike disanja. Kontrolom i usmeravanjem daha vrši se čišćenje tela od toksina, pročišćenje i uravnoteženje nervnog sistema i buđenje kreativnosti i talenata.

Mudre su gestovi ili položaji tela ili delova tela. Njihovo dejstvo je znatno jače od asana i koriste se za izražavanje unutrašnjeg stanja ili kreiranje određenog stanja. 

Krije su napredne tehnike joge. Neke od njih služe za pročišćenje organizma od toksina (hatha joga krije), dok su druge usmerene na buđenje i proširenje svesti (radža joga krije). 

Bande takođe spadaju u napredne tehnike joge i treba ih naučiti od iskusnog učitelja. Banda znači "zaključati", ili "zatvoriti". Pomoću bande se prekida tok energije, a nakon njenog otpuštanja energija se snažno oslobodi. Koristi se za buđenje i usmeravanje energije. 

Joga nidra je tehnika dubokog opuštanja. Vežbač ostaje svo vreme budan i svestan iako se duboko opušta kao da spava. 

Meditacija je uranjanje i stapanje sa fenomenom na koji se meditira. Na taj način meditant neposredno očitava stvarnost tog fenomena. Meditacija je krajnja i ključna tehnika joge, dok su ostale tehnike samo priprema za meditaciju. 

Tehnike i metode joge

Joga znači jedinstvo, odnosno spajanje pojedinačnog sa kosmičkim. To je drevna nauka o životu koju su veliki mudraci ostavili u nasleđe budućim generacijama. Svi ti dragoceni uvidi o univerzalnim principima života namenjeni su samo jednom korisniku – čoveku. Čovek je centar, mera i smisao ukupnog postojanja. Stoga je sasvim opravdano reći da je joga nauka o čoveku i za čoveka.

Joga je danas poznata i priznata u čitavom svetu. Tehnike i metode joge koriste se u skoro svim oblastima života. Mogu je praktikovati svi - bez obzira na psiho-fizičku kondiciju, godine života, pol, obrazovanje, društveni i materijalni položaj, nacionalnu pripadnost, ili religijsko opredeljenje. Joga je korisna za svakoga. 

Zdravlje je preduslov za sadržajniji život i stoga bi svaki pojedinac trebalo da ga čuva i pospešuje. Savremeni način života narušava sklad čoveka sa samim sobom i okruženjem i vodi ga u hronično stanje neravnoteže i bolesti. Tada je neophodno da iznova uči o pravilnoj ishrani, zdravim životnim navikama i pronalaženju unutrašnjeg mira. Svojim postupnim i sistematičnim pristupom joga mu u tome može biti od velike pomoći. 

Joga sagledava čoveka kao celinu, ali zbog lakšeg razumevanja izdvaja četiri oblika zdravlja: 

Fizičko zdravlje je preduslov bogatijeg i srećnijeg života. Joga uči pojedinca da osvesti, razgiba, ojača i zavoli svoje telo.  Uz pomoć asana (položaji tela), pranajama (tehnike disanja), tehnika opuštanja i adekvatne ishrane, svako može značajno pospešiti fizičko zdravlje. 

Mentalno zdravlje se temelji na pozitivnim osećanjima i zdravom rasuđivanju. Stoga se u jogi posebna pažnja poklanja pročišćenju negativnih misli i osobina. U tu svrhu, pored asana, pranajama i opuštanja, služe i meditacije samoanalize. 

Društveno zdravlje se postiže kroz prevazilaženje sebičnosti. Pojedinac može biti srećan samo ako čini dobro drugima i zajednici. Zato joga podstiče i razvija čistotu motiva u odnosima sa drugim bićima. 

Duhovno zdravlje znači živeti jedinstvo, neraskidivu povezanost svega što postoji. To ujedno znači živeti u stvarnosti, u istini. Jedino istina oslobađa pojedinca od patnje i stoga je najvažnije imati duhovno zdravlje.